Pogrom

Čas je sada, o majko Da konačno prozboriš ti Kroz sinove tvoje časne Poruke kralja pronesi Da istini kobnoj ližemo skute Nek krvavo zausti reči bolne i krute Što boleće silno onog što pljunu Večnosti tame, paganske pute! Rane su matero tvoje duboke Vekovi gnojni leže u njima Smrad ih opseda grozni A kršteni smrad se zove! Mleko gorčine kojim dojila ti si Ogavnim grlima gutaše Ne, ne beše im dovoljno Grudi ti tvoje iščupaše Zatrimo svaki kršteni trag Uništimo svetlost što slabost Im poji, ne dajmo drevnost našu O majko, zakleto sinovi tvoji! Zatrimo svaki kršteni trag Zgromimo svetlost što u laži stoji Jedino drevna matero ti si Slave te sinovi tvoji Strah nek' bude im jedina nada Smrt i bol siguran dom U trenu kad gordo zaustiš majko U poslednjem govoru tvom! [Milan, Kozeljnik, 7509-7512]